Proklet istok, proklet i zapad, proklete ubojice svih žrtava.
Proklet i onaj koji se s njima svrstava!
A nisu me učili da mrzim ikoga, da se klanjam tiranima...
Nisu me učili, naučio sam sam prikloniti se diranima!
Izmislite razloge kad razlozi ne postoje, to je magija.
A mene peru neka prošla vremena, neka nostalgija!
U tom sam se vrtlogu skrio i spremio svoj govor časti!
U uvjerenju da će spomenuti jednom zauvijek pasti!

Volim dan kad je standardan,

Standardan dan, čini mi fun!

Brat mi se opet na livu diga

Eno ga opet u zahodu riga.

Sestra se novim blenderom fali

Kaže da joj je bija premali.

Mater je sila, nesmiš ni pisnit,

Nova je serija kaže, za vrisnit.

A stari bisan sa balota doša

I sad je opet po revanš poša.

Volim dan kad je standardan,

Standardan dan, čini mi fun!

Frend mi je jučer sa broda stiga

Večer je bila baš prva liga.

Imam i priju, uvik u bedu

Svaki dan sriću čeka u redu.

Moja me jube od svega pazi

Ona me jubi, ona me mazi,

Čuva mi leđa, drži mi ruku,

Da me zli dusi sebi ne vuku.

Volim dan kad je standardan,

Standardan dan, čini mi fun!

On je izabra nju,
Tu nemoš učinit ništa
Ajde pogledaj bolje,
Neko drugi ti se namišta. 

On je izabra nju
Ti si sad spremna na patit.
Umisto da pustiš sve,
Jer neće ti se vratit. 

Ljudi ne minjaju pravac
Bilo ti il ne bilo krivo
Sve dok ne budem starac
Ajde pogledaj livo 

Livo je pogled čist,
Desno je ostala tuga.
Šta ako požuti list
I dođe neka druga.
Ostat ćeš i bez mene....
Majkemi ne razumim žene!

Agava, puna snage, puna vode,

Da kroz kamen se probode,

Nikla da nam dvore krasi,

Da se vatra ne ugasi.

Agava, nosi i patnju i smijanje,

Pokazuje rađanje i ubijanje.

Ljudskost i kad pravdu krije

Ponos cile Dalmacije.

Ja ka agava, krenija sam cvat

Nikad mi vode nisu tili dat.

Sad ću in pokazat za svu dobrotu

Nek vide lipotu, jednom u životu.

Okriće vitar prema jugu,
Ne more svak imat slugu,
Neko triba i gospodara
Da ga privari, da vara, 

Svit je misto od skandala,
A duša ti je virovala!
Nisam ti uspija zaboravit grij
Negdi je drugo osta smij. 

Ljudi se po stisku ruke znaju,
Oni se pravi ne pridaju.
Neću te ružit ni klet,
Al naučija sam napamet
Di smo i kad smo i šta...
A moglo je bit, magija! 

Okriće vitar knjigu života,
Mekih je korica, lako se smota,
Budi mi sve što ti pripada,
Budi mi sve kao nikada...