Poli Bekima u slastičarnici Istra. Leticija, Tonina, Bepo, Peki i Ceki sidu za stolon. Kofi se hladi, ćakule se griju.
Ceki: San čuja da je Mela špendala sve šolde na karticama.
Peki: Je, i to na Amerikanu i Dinersu, kreditnin karticama i na tekućen od plaće…
Bepo: Sve?!
Tonina: Ma kako sve? Ni joj baren za proviziju ostalo?
Leticija: Za proviziju se ti ne boj. Banka će se naplatit i kad tebe budu spuštali u zemlju.
Ceki: Veli da je sebi dala malo oduška.
Bepo: Malo?! Ako je ovo malo, ča je njoj veliki odušak? Da kupi cili Poreč i parking prid njin?
Peki: Ne more parking. Za to triba četvrta kartica.
Tonina: Kad san ja pod streson, gren na barku.
Leticija: Je. I onda stres pribaciš na mene kad dojde račun za motor.
Tonina: Barka se mora održavat!
Leticija: I žena, Tonina. Samo ča se meni ulje ne minja svakih sto uri, pa misliš da san doživotno servisirana.
Bepo: Ča je uopće kupila?
Ceki: Okvire.
Tonina: Za ča?
Ceki: Za slike.
Tonina: Ma znan da nisu za maneštru! Koliko okvira?
Peki: Dovoljno da i ona i Vranjo doma otvore galeriju.
Bepo: Aha! Zato je šla u Galeriju!
Leticija: Ušla je u Galeriju, izašla s galerijon.
Ceki: Sad će kod njega bit njihove slike, kod nje njihove slike…
Tonina: Ča će in toliko istih ljudi po zidovima? Ja iman jedno ogledalo i dosta mi je.
Leticija: I njemu je dosta tebe, ali nima kamo pobić.
Peki: Kupila je i zastavice, balone, papirnate pijate i salvete. Fešta se sprema za dvajset i troje ljudi.
Bepo: Dvajset i troje?! A ki će to sve naranit?
Ceki: Ima Vranjo veliki roštilj na terasi.
Tonina: Aha, znači on će delat.
Leticija: A ona će valjda ležat u balonima dok se pijati sami postavljaju, gosti sami dočekuju i sve se posli samo opere.
Tonina: Papirnati se ne peru!
Leticija: Bravo. Eko si već svoj dio posla ukinija.
Peki: Vranjo fini sezonu, misli čovik da će počinut, a Mela mu otvara novu.
Bepo: Privatni turizam. Gosti poznati, zarade ni.
Ceki: Slavi šezdeseti rođendan, a slave i svojih šest lit ljubavi.
Tonina: Šest lit… To je već ozbiljno.
Leticija: Je. U šest lit bi se i ti moga sitit kupit ženi cvit.
Tonina: San ti kupija!
Leticija: Kad?
Tonina: Onda… kad smo bili… tamo…
Leticija: Jesmo išli auton ili je još Austro-Ugarska držala željeznicu?
Bepo: Ma mi muški pamtimo drukčije. Ja znan kad san minja impeler.
Leticija: Eto. Impeler ima godišnjicu, žena nima.
Peki: A Vranjo je Meli napokon kupija prsten.
Ceki: Je, ali ga je ona izabrala.
Tonina: Pametno. Da ne falije veličinu.
Leticija: Šest lit ima vrimena uzet jedan njezin prsten i vidit veličinu.
Bepo: Dobro, dobila je prsten. Kadi je problem?
Ceki: Kad su došli doma, nju je zabolilo ča ga je morala tražit, isprosit ka prosjak. Pa ga je zavijarila na pod.
Peki: Onda ga je pogledala, vidila da joj je ipak prelip, pokupila ga i stavila na prst.
Tonina: Dobro je. Šteta robe.
Leticija: Čujen ja tebe. Žena plače, a ti bi odma provjerija je li parket ogreban.
Ceki: I onda je Vranji uplatila šolde za prsten.
Bepo: Čekaj… On njoj kupija, ona njemu platila?
Peki: Je.
Bepo: To nije darivanje. To je pouzeće.
Tonina: Ne razumin. Ja svojoj kupin — ne valja. Pitan ča želi — ni romantično. Ne kupin — opet ne valja.
Leticija: Ti si, bogami, ovu zadnju mogućnost dobro istražija.
Ceki: Vranjo je reka da će kupit drugi. Prizna je da je inertan.
Bepo: Ča mu je to?
Peki: Di ga pustiš, tu ga i najdeš.
Tonina: Pa to je pouzdan čovik!
Leticija: I komoda je pouzdana. Ali joj ne slavin rođendan.
Bepo: Mi delamo po cili dan. Dojden doma, glava prazna.
Leticija: Kako prazna? Čin se spomene barka, odma znaš ča triba kupit, ki prodaje i koliko košta dostava.
Tonina: Jerbo je barka velika odgovornost.
Leticija: Onda na mene stavi registraciju. Možda se sitiš da i ja postojin.
Peki: Mela je Vranji za rođendan već kupila čaše, kuvalo i dvi plahte.
Bepo: Sve korisno.
Ceki: Staro kuvalo se samo palilo. Kaže Mela: „Jebeno kinesko smeće, more kuću zapalit.”
Leticija: Vidiš, Tonina, i kuvalo se znalo samo pokrenut.
Tonina: Je, pa su ga zaminili! Zato ja ne riskiran.
Peki: A za godišnjicu mu je kupila srebrnu naušnicu i napravila fotoknjigu. Njezine fotografije i pisme za njega.
Bepo: Pisme?
Ceki: Ljubavne. Čekala ga je trideset i tri godine.
Tonina: A di je on bija toliko?
Leticija: Možda ga je niki negdi pustija, pa je čeka da ga najdu.
Peki: On je prvi i jedini muškarac ki je dobija njezinu pjesmaricu.
Na trenutak svi zašute.
Bepo: E… to je lipo.
Ceki: Je. To ne moreš kupit ni u Mulleru ni u Tediju.
Tonina: Ni naručit iz kataloga za nautičku opremu.
Leticija: Vidiš da razumiš kad se prevede na tvoj jezik.
Peki: Fešta će počet poezijon. Pročitat će mu dvi ili tri pisme, onda će ga zaušit naušnicon, a on će nju zaručit novin prstenon, valjda, ako ne zabi ponovo.
Bepo: Ča će ga?
Ceki: Zaušit. Stavit mu naušnicu.
Peki: Dobro je. Već san mislija da će mu dat poli uho prid dvajset i troje ljudi.
Leticija: Neće, ako se siti donit prsten.
Peki: Mogli bi past i zavjeti ljubavi.
Bepo: A ženidba?
Ceki: Ništa. To su se već dogovorili. Svaki ima svoj stan, svoju dicu, svoj život.
Tonina: Znači zaruke, a bez vjenčanja?
Leticija: Je. More se ljubav slavit i bez da se vas dva bavite tuđin papirima.
Bepo: Samo pitan. Da znan triba li kuvertu.
Peki: Ti bi najradije da u pozivu piše: „Dođite gladni, kuverte nisu obavezne.”
Bepo: To je jasno napisan poziv. Poštujen.
Ceki: A Mela je za taj dan kupila i korzet i gaće u Yamamayu.
Tonina: Ča sad i to znamo?!
Leticija: Cilo jutro pretresate njezine kartice, a sad ste odjednon diskretni.
Bepo: Ja samo ne znan ča je korzet.
Peki: Nešto ča stegne.
Bepo: Aha. Ka banka.
Leticija: Samo ča si korzet sama odabereš.
Ceki: Bila je i u Mulleru. Izradila fotografije i kupila dvojici zrmana čaše „The Boss”. Bila in je na rođendanu bez poklona. I šjor Ninu je kupila šalicu na kojoj piše: „Ako mi daš jutarnju kofi, neće bit belaja.”
Tonina: I nisu se naljutili ti zrmani?
Peki: Nisu. Znaju da je, kako sama veli, trideset i šest lit u bankrotu.
Bepo: Trideset i šest?! Onda joj to više nije stanje. To joj je radni staž.
Leticija: Nisu je zvali radi poklona, nego radi nje. To van je isto dobro zapametit.
Tonina: Ja san to vajka govori da poklon ni važan.
Leticija: Ne izvlači se. Ti to govoriš samo kad ga triba kupit.
Ceki: Uglavnon, kad se tornala doma, Vranjo joj je uplatija 550 euri da ima za kredit i štednju.
Bepo: E, to je već konkretno.
Leticija: Je. Tu je bija uz nju kad je tribalo.
Tonina: Eto! Mi ljubav pokazujemo djelima!
Leticija: Vranjo je uplatija šolde. Ti si zasad samo naručija još jenu kavu.
Peki: A ona mu je dala sve tri kartice na čuvanje.
Ceki: Amerikan, Diners i Visu od plaće.
Bepo: Znači Vranjo sad ima tri kartice i jednu naušnicu.
Tonina: Opasan čovik. Ka gusar, samo ča blago mora čuvat.
Leticija: Dala mu ih je po svojoj volji, da se ne zaleti opet. Neka čuva dok se dogovore, a ne da sad glumi ministra financija.
Peki: Ma neće. On ti je inertan. Di stavi kartice, tamo će ih najt.
Ceki: Samo da ne zaboravi kadi ih je stavija.
Bepo: Neka ih metne uz papire od barke. To muški nikad ne izgube.
Leticija: Eto, Mela je tribala od početka reć: „Nisan ti žena, ja san ti plovilo.”
Tonina: Onda bi morala imat godišnji pregled.
Leticija: A ti generalni remont.
Peki: Danas veli da nema potribu trošit. Ima doma pune ruke kreativnog dela.
Ceki: Slike, okviri, fotoknjiga, pripreme za feštu…
Bepo: Sad joj samo triba ki će sve te okvire povisit.
Svi muški pogledaju u kofi.
Leticija: Ča je sad? Kamo ste nestali? Maloprije ste svi bili veliki radnici.
Tonina: Ja moran na barku.
Bepo: I ja.
Peki: Ja moran njemu pomoć.
Ceki: A ja njima držat konop.
Leticija: Četiri muška za jedan konop, a za jenu brokvu nima ninega!
Tonina: Nije to tako jednostavno. Triba vidit kakav je zid.
Leticija: Kod Mele običan. Kod vas u glavi nosivi.
Ceki: Ajde, naručimo još jenu. Mela i Vranjo gredu ovamo na kofi i sladoled, pa ćemo ih dočekat.
Bepo: Ki plaća ovo?
Tonina polako potapša jedan žep. Pa drugi. Pogleda Leticiju.
Tonina: Leticija… san zabija takujin.
Leticija: Nisi, zlato. Doma ti je. Uz ključeve od barke.
Tonina: Ča?!
Leticija: Odlučila san te malo zauzdat. Za tvoje dobro.
Peki: Evo. Meli kartice čuva Vranjo, Tonini barku čuva Leticija.
Bepo: A ki će njemu sad platit kofi?
Leticija: Neka napiše pismu.
Tonina: Kakvu pismu?!
Leticija: Ljubavnu. Meni. Ne pensaj da ćeš lišo pasat.
Tonina: Dobro… „Draga moja Leticija, ti si moja…”
Ceki: Pazi ča ćeš reć.
Tonina: „…najsigurnija luka.”
Leticija: More pasat. Ajde dalje.
Tonina: „Kad te vidin, srce mi…”
Bepo: Tuče!
Peki: Gori!
Ceki: Zadrhti!
Tonina: „…radi ka novi vanbrodski motor.”
Leticija: Konobar! Njemu odvojeno naplati, ako nima, neka pere pijate.
Tonina: Mela je obećala Vranji da će sljedeći misec biti škrbna. Eto, draga Leticija, ja tebi obećajen da ću se domislit naše godišnjice, Dana žena, Valentinova, rođendana…
Leticija: Ahahahaha, mogu mislit. A kad se slavi Valentinovo?
Tonina: Je li forši kada se gre na lignje?
Leticija: Hoj u vrit!! Ima da se navadiš, oli će ti pijat poć u glavu.
Tonina: Ekola, san van reka da ću morat prijavit buling.
Leticija: Ča ćeš prijavit???
Tonina: Ma balote, dušo, moran prijavit da gren na natjecanje u balotama.
Leticija: Mi se zaparalo da san čula ništo drugo.
Tonina: Samo ti se zaparalo dušo.
AI & Mela
