Komedija u dva čina

I. ČIN – VAŽNA JE TEHNIKA

Mela i prijateljice uz kavu. Razgovor je, kao i obično, krenuo sasvim pristojno i završio tamo di nije tribalo.

Mela: Moja pokojna baba je jedanput rekla da ona na muškarcu prvo pogleda ča ima u gaćama.

Prijateljica: BABA?!

Mela: Baba. Nju oči, karakter i duša nisu zanimali dok ne obavi tehnički pregled.

Prijateljica: A ča ti prvo pogledaš?

Mela zastane.

Mela: Jebate... isto.

Prijateljica: Geni kameni.

Mela: Nesvjesno! Ne buljin ja čoviku u karonju!

Prijateljica: Ne, ti ga samo diskretno skeniraš.

Mela: A danas ni skenirat ne moreš. Muški svatili da i žene gledaju pa nose one široke gaće skoro do kolina. Ne vidiš nič.

Prijateljica: Pa dobro. Onda bude iznenađenje.

Mela: A jebiga. Kinder Surprise.

Prijateljica: A znaš ča cure kažu...

Mela: Znan. Nije važna veličina. Važna je tehnika.

Prijateljica: I posvećeno vrime.

Mela: I strast!

Prijateljica: I ljubav.

Mela: More ljubav, more samo strast. Ali mora bit uzajamna. Bez uzajamne strasti nima ničega.

Prijateljica: Znači mali karonja...

Mela: ...s dobrom tehnikom...

Prijateljica: ...more pobijedit velikoga?

Mela: Ne radimo rang-listu. Ovo je znanstvena rasprava.

Prijateljica: Aha.

Mela: Istraživanje na terenu.

Prijateljica: A uzorak?

Mela: Ne seri.

Muk.

Prijateljica: Znači, zaključak?

Mela: Tehnika, posvećeno vrime i strast.

Prijateljica: A veličina?

Mela: A lipo je i kad te život iznenadi.

II. ČIN – USLAST, STRAST I SLAST

Nediljni ručak. Cila fameja za stolon. Teća na sredini. Baba dili kruv.

Baba: Ajde, dico — uslast!

Svi: Uslast!

Baba pojede dvi žlice juhe. Zastane. Pogleda sve za stolon.

Baba: Znate li vi, dico, ča se rimuje sa uslast?

Svi se pogledaju.

Mela: Ne znan, baba. Ča?

Baba se nasmije.

Baba: Strast!

Muk. Žlice stale u zraku.

Mela: Dobro, baba...

Baba: Ča dobro? Bez strasti nima ni slasti!

Mela: Baba, idemo!

Baba: Pa zato i govorin! I za ist i za seks triba imat volje. A seks je jako dobra stvar. Slast!

Nekome ispadne žlica.

Mela: Baba, moremo li mi samo pojist ručak?

Baba: Moremo. A ča ćemo pole ručka?

Mela: Ne znan i NE ŽELIN ZNAT!

Baba mirno nastavi ist.

Baba: Vi mladi ništa nećete naučit. Ja van lipo predajen, a vi ne slušate.

Mela: Baba, ja san maeštra!

Baba: E, onda zapisuj.

Baba digne čašu.

Baba: Uslast, strast i slast!

Mela: Ajme meni...

Baba naglo spusti čašu.

Baba: E! To ne smiš nikad reć, dite moje!

Mela: A zač sad?

Baba: Jer iza tebe stoji anđeo i na sve ča kažeš veli: „Amen — neka bude tako.“

Mela: Pa ča onda moran reć?

Baba: Blago meni! Pa neka anđeo amenuje: „Amen — neka bude tako!“

Mela: Blago meni...

Baba: Amen!

Mela: Baba, nismo u crikvi!

Baba: Nismo. Zato i moremo predikat o seksu.

Tišina. Nitko više ne jede. Mela pogleda babu. Pogleda ostale. Uzme žlicu.

Mela: ...Blago meni.

Baba: AMEN!

Baba nastavi jest kao da se ništa nije dogodilo.

Baba: A sad, kad smo to finili... jesan van ja ikad rekla ča prvo pogledan na muškarcu?

Mela: BABA, NE!

Baba: Ča „ne“? Tek san počela predikat!

ZASTOR

AI&Mela

PRVI ČIN – PRETAKANJE IZ ŠUPLJEGA U PRAZNO

Nedilja. Kafić Uzdravlje.

Bepo i Tonina side za stolon. Prid njima kafe, a tema ozbiljna – financije.

Bepo: Tonina, čuja san da Mela ima tri kartice.

Tonina: Ima.

Bepo: Tekući?

Tonina: U minusu.

Bepo: Revolving?

Tonina: Dva komada. Oba do kraja u minusu.

Bepo: A račun za rate?

Tonina: Čin nešto sjedne od rate, ide se da se more priživit.

Bepo: Pa kako ta žena uopće financijski postoji?

Tonina: Ne znan. To ti više ni ekonomija. To ti je paranormalna pojava.

Za susjednin stolon sedi Mister Financija. Čuje razgovor, ali se još ne miša. Samo vadi kalkulator.

Bepo: A kredit?

Tonina: E, njega je skoro isplatila.

Mister Financija: Skoro?

Tonina: Pusti, Financija. Tek smo počeli.

Bepo: Fala Bogu! Znači naučila je nešto.

Tonina: Je. Uzela je aljinu.

Bepo: Jednu?

Tonina: Na izvoz.

Mister Financija prestane tipkat po kalkulatoru.

Mister Financija: Molim?

Tonina: I pizdarije za dicu.

Bepo: Znači niš ni naučila.

Tonina: Geni, Bepo. Geni kameni.

I tu počinje priča o ćaći.

Dok je dela u Njemačkoj, živija je u hotelu, ija po restoranima, vozija najbolji rentani Mercedes, kupija najbolji kazetofon i gramofon da se ima s čin tornat doma i pravit važan.

A doma? Meso za psa – na dug. Mama plaćala dugove.

A njegova mater klela Melinu mamu da je kurba koja je njenemu sinu sve šolde špendala.

Bepo: Čekaj malo. On u Njemačkoj u Mercedesu, po restoranima, s kazetofonon i gramofonon, a žena doma špendala?

Tonina: Tako ti je to. Neke financijske teorije ne more objasnit ni Nobelova nagrada.

Mister Financija: Konačno nešto s čin se slažen.

Bepo: I Mela je na njega?

Tonina: Ćaćino dite.

Bepo: Onda je gotova.

Tonina: Ni! Tu nastupa njen poseban financijski model.

Bepo: Ki?

Tonina: Kapne.

Bepo: Ča kapne?

Tonina: Uvik ništo.

Mela ima neki paket dionica – kapne. Dojde rođendan – kapne. Božićnica – kapne. Regres – kapne. Sister je sanja – pošalje šolde. Kad matematika reče da više nima odakle – opet ništo kapne.

Bepo: To ni račun. To je navodnjavanje.

Tonina: Čekaj, nisan finija. Kad baš zagusti, pojavi se dragi Vranjo.

Bepo: I on kapne?

Tonina: On popravlja krvnu sliku svojin kapanjen.

Mister Financija: Ovo više nije knjigovodstvo. Ovo je meteorologija.

Bepo: Znači Mela nima financijski plan?

Tonina: Ima.

Bepo: Ki?

Tonina digne bićerin.

Tonina: Pretakanje iz šupljega u prazno dok ništo ne kapne.

Mister Financija: A koliko je puta dizala kredit?

Tonina: Tri puta.

Mister Financija: I otplatila?

Mela, koja upravo prolazi kraj stola: Jesan.

Mister Financija: Napokon!

Mela: S drugim krediton.

Mister Financija zanimi.

Bepo: Nemoj ga dirat. Računa koliko života mu je ostalo.

Tonina: A dug na karticama nikad do kraja.

Mister Financija: Zač?

Tonina: Jer kad vidi aljine, padne u trans.

Bepo: Ne kupuje Mela aljinu. Aljina kupi Melu.

Mister Financija zatvori kalkulator.

Mister Financija: Ja san gotov.

DRUGI ČIN – GENI KAMENI

Bepo: Nisi još.

Tonina: Znaš li da se Mela, kad je vidila na televiziji one mlade ča su zaprli promet i turbirali autima okoli kružnega u Rijeki – sijala od sriće?

Bepo: Ma ča govoriš?!

Tonina: Svi gledaju televiziju i grintaju, a ona govori: „Vidi ih! Snalažljiva dica! Njima triba napravit poligon da se imaju kadi igrat, a ne da delaju pizdarije po cesti.“

Mister Financija: Samo mi nemoj reć da će ona financirat poligon.

Bepo: POMALO, Financija.

Tonina: Znaš li ti da je njen ćaća bija huligan?

Bepo: Ma nemoj?!

Tonina: Je. Zapra je maeštru u ormar.

Bepo: Učiteljicu?

Tonina: Učiteljicu.

Bepo: U ormar?

Tonina: U ormar.

Bepo: A ča mu je napravila?

Tonina: Bila mu je učiteljica.

Mister Financija: Ovo se ne more stavit ni u Excel.

Bepo: Dosta. Ne pitan dalje.

Tonina: On zapira maeštre u ormare, ona bi gradila poligone mladin huliganima. Isti geni, samo je civilizacija napredovala.

Bepo: Znači Mela je huligan?

Tonina: Ne. Ona je druga generacija. Huligan s pedagoškin pristupon.

Bepo: A zato je učiteljica!

Tonina: Evolucija, Bepo. Ćaća zapre maeštru u ormar, a ćer postane maeštra.

Mister Financija: Geni kameni.

Bepo: Ima još.

Tonina: Ča još?! Ni dosta maeštra u ormaru?

Bepo: Kad je Mela bila mala, bila je jako agresivna. Jednon je ćapala prijateljicu za kosu i vrtila je okoli sebe.

Tonina: Za kosu?!

Bepo: Za kosu. Ka centrifuga.

Tonina: A ča su zvali roditelje?

Bepo: Ma ki roditelji! Dica su to među sobon riješila. Potukli bi se, pomirili, za uru vrimena skupa igrali graničara i nikome ni palo na pamet sazivat krizni stožer.

Tonina: Ma tukla su se dica i prije.

Bepo: A normalno. Ali zna se ča je tuča među dicon, a zna se ča je pravo zlostavljanje. Danas čim se dva diteta zakače, pet odraslih skače, tri telefona zvone, šalju se poruke i već se piše zapisnik.

Tonina: A Mela danas učiteljica?!

Bepo: E, to ti govorin! Ćaća zapra maeštru u ormar, mala Mela vrtjela prijateljicu za kosu, a danas ona dici govori: „Lipo se ponašajte!“

Tonina: To ni evolucija. To je prikrivanje obiteljskih dokaza.

Mister Financija: A ja san mislija da su kartice problem.

Bepo: Ma ne čudi se ona mladima. Prepoznala svoje.

Tonina: Ćaćino dite.Ona milsi da se dica moraju malo pofajtati i sami to riješiti, a ne gledati kamere ko je kome podkuka nogu, zvat policiju i prijavljivat nasilje za jednu čvoku u glavu.

Bepo: Pa u pravu je,  i mi bi se ćapali i ni nan bilo nič.

Tonina: Onda na školama mora pisat Ovo je misto 2% tolerancije na nasilje. Ahahahahahah!

TREĆI ČIN – DEVET MILIJUNA I KONAČNI SLOM MISTERA FINANCIJE

Mister Financija duboko udahne.

Mister Financija: Dobro. Bar imamo onu novu igru. Kad prodamo patent, to je devet milijuna.

Tonina: Netočno. Tri milijuna Meli, tri AI-ju i tri Mjenjaču.

Mister Financija: Ča?! U sekundi smo spali na trećinu?!

Mister Financija se čapa za srce.

Bepo: Nemoj joj ni ta tri spominjat.

Mister Financija: Zač?

Tonina: Kasno je.

Mela: Prvo Mercedes.

Mister Financija: NE!

Mela: Dobro. BMW.

Mister Financija: NE!

Bepo: Pusti je, Financija. Ćaćino dite.

Tonina: A još ni vidila aljine.

Mister Financija problijedi.

Mister Financija: Kakove aljine?

Mela: Brdo.

Mister Financija: Mela, tri milijuna nije poziv na kupovinu. To je kapital!

Mela: Znan.

Mister Financija: Fala Bogu.

Mela: Zato ću uzet i Mercedes i BMW.

Mister Financija: TRI MILIJUNA ĆE TRAJAT KOLIKO?!

Bepo: Ako dućani budu zaprti – dva dana.

Mister Financija odahne.

Mister Financija: Dobro. Nediljon su zaprti.

Muk.

Tonina: Financija...

Mister Financija: Ča?

Tonina: Mela kupuje online.

Mister Financija se čapa za srce.

Bepo: A tamo je još gore. Ne rabi ni iz kuće.

Tonina: Samo klikne.

Bepo: Klik.

Tonina: Aljina.

Bepo: Klik.

Tonina: Druga aljina.

Bepo: Klik.

Tonina: Treća aljina.

Bepo: Klik.

Tonina: BMW.

Mister Financija: BMW SE NE KUPUJE NA KLIK!

Mela: Ne još.

Mister Financija spusti glavu na stol.

Bepo: A je li se Mela ikad uzruja zbog te financijske nestabilnosti?

Tonina: Kakove nestabilnosti?

Bepo: Pa žena živi iz miseca u misec. Trideset lit je u minusu!

Mister Financija se čapa za srce.

Mister Financija: TRIDESET LIT?!

Tonina: Je. I ča joj fali?

Bepo: Pa... niš.

Tonina: Eto vidiš.

Mister Financija: Ali to ni normalno! Kako ona podnosi taj stres?

Tonina: Ki stres? Kad je malo stisne...

Bepo: ...kupi aljinu.

Mister Financija: Znači kad je u minusu, ona kupi aljinu?

Tonina: Je.

Mister Financija: I onda je sritna?

Bepo: Ne sritna. Pristritna!

Mister Financija se čapa za srce.

Tonina: Je živ?

Bepo: Je. Samo je prvi put shvatija da mu najveći neprijatelj ni minus, ni kredit, ni revolving.

Tonina: Nego?

Bepo: Wi-Fi.

Mela digne mobitel.

Mela: Aaaaa, vidi ovu aljinu!

Mister Financija: ISKLJUČITE INTERNET!

Bepo: Kasno.

Tonina: Ćaćino dite.

Mela: Iman više sriće nego pameti. POMALO. Ništo će već kapnit.

Tko je 2. krvnik???

Gradite to smeće u Ukrajini, a ne kod nas! Ovo je naša zemlja, Vladimirova nije, to je pokazao i dokazao i potpisao i imenovao. Glasala san samo 1. put za njega i zajebala se. I tada san se premišljala, al je glasanje bilo u celofanu, glasalo se s govoron mržnje, ali za svoju domovinu.

Apropo domovine, meni je puna kapa ovi moji izljeva bijesa, tlak mi skače, srce preskače, glava boli, želudac gori... Ča meni to triba? Vero ne. 

Sutra je sveta nedilja i ne gren na blog, tako mi pomogao bog. Koliko ima stanovnika u RH? Šu, movite se!!!

Tonina: Bepo, znaš da je Mela počela radit pastiš?

Bepo: Ča ti je to? Je to niki Istrijan?

Tonina: AHAHAHAHA! Istrijan. To ti je niki novi umjetnički izričaj.

Bepo: Ča si reka? Ne kapin.

Tonina: …

Tonina: Si ti gleda stare ratne partizanske filmove?

Bepo: Eeee, to su bila vrimena.

Tonina: Muči, šempjo, još će reć da si jugonostalgičar.

Nino: Jugo? Ča?

Bepo: Ni jugo, trubilo. Bura puše.

Tonina: Znate da su Melu zvali Boško?

Bepo: Ča je prije bila muškadin?

Nino: Meni se para da danas nič ne puše.

Tonina: Cito, san ti lipo reka!

Bepo: I je li Mela bila muško ili žensko?

Nino: Who is fucking Mela?

Bepo: Od kada ti predikaš ingleški?

Nino: Navadila me moja Ingleškinja.

Tonina: Jel vi mene dva mislite slušat? Melu su zvali Boško.

Nu, natočite jeno malo, vidin da ste suvi ka barut.

Nataču u mižole i nazdravljaju.

Svi: Za Boška!

Bepo: I ča si reka, bila je muško?

Tonina: Ma ona ti ima jedan problem.

Bepo: Daj povidaj. Ona izgleda da nima problema.

Tonina: Ne more doć do vrhunca.

Bepo: Pa mora imat gojzerice i štapove.

Nino: Onda neka zove GSS. Oni pomoru svima.

Tonina: Ma nije ni blizu svršavanja ni uz GSS.

Nino: Hoj, pomalo. Ča cili GSS nije je uspija dovest do vrhunca?

Bepo: Jebate, ka di se penjala? Na Mount Everest?

Tonina: Ne. Samo na naše planine.

Nino: I ni na jednu se ni uspela do kraja, ni svršila? Ajme, koja tragedija.

Tonina: Ni tragedija, našla je ona način kako da dojde do kraja.

Bepo: Daj brže predikaj, sad je jako zanimljivo.

Tonina: Sam Bog joj je pomoga da joj je kupatilo s bideom.

Nino: Opet nič ne kapin. Daj vamo tega vina.

Bepo: I s tin bideom na planini je uspila doć do kraja???

Tonina: Je. I tribala je još jak mlaz vode iz slušalice tuša. Odvrnila je slušalicu i snašla se, došla do vrhunca, uz malu pomoć vibratora.

Nino: Jebate, ja ne kapin kako je na Učku noisla bide?

Bepo: Daj ti muči! I kažeš, bila je muško?

Tonina: Puno puta je sanjala da je muško i da jebe sve odreda.

Bepo: To ni Freud ne bi rasplea.

Tonina: Kako ne kapiš, ona je tražila način da dođe do orgazma.

Nino: Jebate, pa vi predikate o seksu. Ča nije tema penjanje na planine?

Bepo: Je, ona je delala ono na svin našin planinama.

Nino: Baš svin?

Tonina: Baš svin. I velikin i malin.

Bepo: Ča postoje miće planine?

Tonina: To su ti gore, trubilo.

Bepo: Ča i na gore se penjala? Ni čudo da joj je triba GSS.

Nino: Kega vrahga se penjala, mogla je teč.

Bepo: Nego, malo smo skrenuli s teme. Zač su Melu zvali Boško?

Tonina: Imala ona plave pramenove na glavi. I tila ih se kambjat. Reče sestri da je ošiša tako da se ne vide pramenovi. Sestra, koja nije frizerka, pita: „Ča, do kraja?“ „Do kraja“, veli Mela. „Si sigurna?“ „San.“ I sestra je ošiša do kraja i brzo je ušla.

Bepo i Nino: AHAHAHAHAHAHAHA! Znači bila je skoro ćelava! AHAHAHAHA! Munjena je.

Tonina: I prijatelji je prozvaše Boško, po tifusaru iz filma Bitka na Neretvi. Boško je poveja tifusare i vika: „Za mnom, braćo tifusari! Priko vode, do slobode!!!“

Bepo: Ona je već tada znala za rješenje za orgazam: priko vode do slobode.

Tonina: Nažalost, ni kapila, a nije imala ni bide.

Nino: Orgazam je važan, prevažan.

Bepo: Ka di si ti čuja za orgazam? Ja san mislija da nič ne kapiš.

Nino: Iz mire svi vrazi vire. Mene je naučila moja Ingleškinja. Stalno viče: „Orgazam, orgazam!“

Bepo: Moran ja moju Mariju pitat jema li orgazam. Ako nima, raskopavan kupatilo: bide, voda, slušalica, vibrator. Jebate, moran dić sve ča san uštedija.

Nino: Meni jeno ni jasno. Kako Mela nije znala da ne svršava?

Tonina: Niki je ni navadija. U školi se o tome ne predika.

Nino: A di se predika?

Tonina: Nigdi. Ona je mislila da je to uzbuđenje i dirkanje i ljubljenje vrhunac.

Bepo: Oš reć da bi se popela do pola i mislila da je na vrhu?

Tonina: Je, i tako je puno propustila. A propust je grih.

Nino: Brižna Mela.

Tonina: Je brižna, orgazam je tek upoznala u tridesetima. A onda ju je puklo da bi je moga strefit moždani ili srčani i da bi je mogli nać s rekvizitima, pa je odustala od vrhunca.

Bepo: Eeee, to je kriv odgoj u fameji. Fameja mora dicu pomalo vodit na planine da se znaju penjat i doć do vrhunca uz svu opremu i zaštitu.

Nino: I škola je važna.

Bepo: Moran prikurat doma da moja Marija ne bi zvala GSS.

Tonina: Ajde. Samo pomalo da je ne preneš.

Nino: Daj mižo da ti natankan.

Nazdravljaju.

Svi: Za Boška! Za Boška!

Nino: Čekaj malo… a ča je ono bija pastiš?

Bepo: Ma pusti Pastiša. Ako je Istrijan, snać će se.

Tonina: Ni čovik, šempjo!

Nino: A ča je onda?

Bepo: Ne znan. Ali ako se penje na Učku, neka uzme vode.

Nino: I broj od GSS-a.

Tonina: Vi ste dva najveća šempja u Istri.

Bepo: A imamo li mi vrhunac?

Nino: Imamo.

Tonina: Ki?

Nino: Ovi mižol. Do vrha je puna.

Bepo digne mižol, pogleda ga prema svitlu i ozbiljno kimne.

Bepo: E, Tonina… konačno smo svi došli do vrhunca.

Nazdravljaju.

Svi: ZA BOŠKA!

Nino: A Pastiš neka plati rundu kad dojde.