AI&Mela

Istarska komedija u tri čina

Autor: AI

LIKOVI

TONINA: Istrijan. Trd ka istarska grota. Kad se movi, za to postoji ozbiljan razlog.

BEPO: njegov prijatelj. Politički analitičar nakon drugog deca vina.

LETICIJA: Toninina žena. Jedina osoba u konobi koja zna koliko je sati, koliko su popili i kad je dosta.

KOSIRIĆ: stari istarski alat. Visi na zidu. Ne pripada nijednoj političkoj stranci. Za sada.

PRVI ČIN – DI GA PUSTIŠ, TU GA I NAJDEŠ

Stara istarska konoba. Na zidu visi kosirić. Na stolu kruh, pršut i boca vina.

Tonina sidi. Bepo ulazi.

BEPO: Tonina!

TONINA: Ča je?

BEPO: Ča delaš?

TONINA: Niš.

BEPO: A od kada?

TONINA: Od jutros.

BEPO: I?

TONINA: Dobro mi gre.

Bepo sidne.

BEPO: Znaš ča govore za nas Istrijane?

TONINA: Ne znan.

BEPO: „Aaaaa, di ga pustiš, tu ga i najdeš!“ Tako nan se ovi zgor švalta rugaju.

TONINA: Pa ča? Ako mi je dobro tamo di si me pustija, zač bi ša ća?

BEPO: Vele da smo nepokretni.

TONINA: Nismo nepokretni.

BEPO: Nego?

TONINA: Ekonomični. Ne trošimo korake bez veze.

BEPO: Vele i da smo nezainteresirani.

TONINA: Za ča?

BEPO: Za ono ča se događa.

TONINA: A ča se događa?

BEPO: E, vidiš!

TONINA: Ča vidin?

BEPO: Ne znaš ča se događa!

TONINA: Znan. Ti si doša, ja san sidija, a sad ćeš popit moje vino.

BEPO: Tonina, Istra se triba movit!

TONINA: Ka di?

BEPO: Ma ne tako!

TONINA: Onda reci kako.

BEPO: Narod se triba movit!

TONINA: Svi?

BEPO: Svi!

TONINA: Odjednom?

BEPO: Da!

TONINA: Bit će gužva.

Bepo ga gleda.

BEPO: Ajde natoči.

TONINA: E, sad govoriš pametno.

Tonina natoči.

BEPO: Dragi Istrijani! Vaši korijeni su tu! Pošten narod! Radišan! Hvale vrijedan! Šu, movite se!

TONINA: Ne deri se! Još će se stvarno movit pa će doć ovamo.

DRUGI ČIN – LOTOSOV CVIT I KOSIRIĆ

Boca je lakša. Politička analiza postaje teža.

BEPO: A Lotosov Cvit?

TONINA: Ča s njin?

BEPO: Sklapa grupacije.

TONINA: Neka sklapa.

BEPO: A Istra?

TONINA: Istra je već sklopljena. Ne diraj.

BEPO: Ja bi njega posla u Kinu.

TONINA: Zač baš u Kinu?

BEPO: Neka tamo sklapa grupacije.

TONINA: Velika zemlja. Ima mista.

BEPO: Daleko mu lipa kuća!

TONINA: A ča ako njega pritišću? 

BEPO: Onda neka pokaže kosirić.

Bepo dramatično pogleda prema zidu.

TONINA: BEPO! PUSTI KOSIRIĆ NA MIRU!

BEPO: Ča je?!

TONINA: Još će neko reć da dižemo ustanak!

BEPO: Kakav ustanak?! Kosirić je ordenje.

TONINA: Je.

BEPO: Naši su ga nosili za pason!

TONINA: Je.

BEPO: Njime su delali!

TONINA: Je.

BEPO: Rezali!

TONINA: Je.

BEPO: Krčili!

TONINA: Je.

BEPO: Stvarali!

TONINA: Je.

BEPO: I branili se kad je rabilo!

TONINA: JE! Ali danas visi na zidu.

BEPO: Simbolično, Tonina! SIMBOLIČNO!

Iznenada se iz pravca zida začuje dubok, miran glas.

KOSIRIĆ: Ja stojin u pripravnosti.

Tonina i Bepo se ukoče.

BEPO: Tonina...

TONINA: Ča je?

BEPO: Je l' to kosirić upravo reka besidu?

TONINA: Nisan čuja niš.

KOSIRIĆ: Jesi.

Tišina.

TONINA: E, sad smo najebali.

U tom trenutku otvaraju se vrata.

LETICIJA: TONINA!

Tonina se još više ukoči.

BEPO: Evo vlasti.

LETICIJA: Čula san te do ceste!

TONINA: Nisi mene.

LETICIJA: Nego koga?

TONINA: Bepa.

BEPO: Mene nisi mogla čut. Ja san opozicija.

LETICIJA: Ti si pijan.

BEPO: To nema veze s političkin opredjeljenjen.

Leticija ugleda kosirić.

LETICIJA: A ča ćete s kosirićen?

TONINA I BEPO: NIŠTA!

KOSIRIĆ: Ja stojin u pripravnosti.

Leticija pogleda kosirić. Pa Toninu. Pa Bepa.

LETICIJA: Dobro. Jedini normalan ovde je kosirić.

TREĆI ČIN – USTANAK KOJI JE OTKAZAN

LETICIJA: Ajde doma.

TONINA: Ne moren.

LETICIJA: Zač?

TONINA: Di ga pustiš, tu ga i najdeš.

LETICIJA: Ja san te pustila u konobu.

TONINA: Eto.

LETICIJA: Sad te vodin doma.

TONINA: E, onda izreka više ne vridi.

Bepo digne prst.

BEPO: Leticija, ne more još doma. Organiziramo ustanak.

Leticija stavi ruke na bokove.

LETICIJA: Dat ću ja tebi ustanak! Ustani, pijanduro!

Bepo se polako digne.

BEPO: Evo. Ustanak je počeo.

TONINA: Bepo, umukni.

LETICIJA: Ča vi oćete?

Tonina i Bepo se pogledaju.

BEPO: Da ljudi misle svojom glavon.

TONINA: Da pitaju.

BEPO: Da govore.

TONINA: Da glasaju.

BEPO: Da ne pognu glavu.

TONINA: Da ne bleje poslije: „Joh si ga meni, joh, joh!“

LETICIJA: Pa to nije ustanak.

TONINA: NIJE!

BEPO: Ča je onda?

LETICIJA: Demokracija, štupidi. 

Tišina.

Tonina pogleda Bepa.

TONINA: Daj natoči.

LETICIJA: NEMA VIŠE!

BEPO: Evo diktature.

LETICIJA: Bepo!

BEPO: Demokracije! Demokracije san mislija!

Leticija uzme Toninu pod ruku.

LETICIJA: Ajde doma.

TONINA: Čekaj.

Okrene se Bepu.

TONINA: Bepo?

BEPO: Ča?

TONINA: Ča smo zaključili?

BEPO: Šu, movite se!

LETICIJA: Ti se prvi movi.

TONINA: Ka di?

LETICIJA: DOMA!

TONINA: Evo! Narod se movija!

Leticija ga vuče prema vratima. Bepo ostane za stolon.

BEPO: A Lotosov Cvit?

LETICIJA: Neka gre u Kinu!

BEPO: A KOSIRIĆ?!

TONINA I LETICIJA: OSTAVI GA NA ZIDU!

KOSIRIĆ: Ja stojin u pripravnosti.

Vrata se zatvore.

Bepo pogleda kosirić.

BEPO: Vidiš, pretelo... samo se ti nisi movija.

Kosirić šuti.

BEPO: Pravi Istrijan.

Bepo ustane. Tonina se iznenada vrati na vrata.

TONINA: Bepo!

BEPO: Ča je?

TONINA: Pisma!

LETICIJA (izvana): TONINA!!!

TONINA: Samo jena!

Bepo ga zagrli. Obojica, već dobro veseli, zapivaju:

TONINA I BEPO: „Na dan ću ti, na dan ću ti,
dva-tri zuba zbiti,
ni ne naj...“

LETICIJA (izvana): KEMU ĆETE VI ZUBE ZBIT?!

Pisma naglo stane.

TONINA: Nikemu, Leticija!

BEPO: To je narodna baština!

LETICIJA: TONINA, DOMA!

TONINA: Gren, gren...

Tonina izađe.

Bepo ostane sam. Pogleda bocu. Prazna. Pogleda vrata. Pogleda kosirić.

BEPO: A jebate... revolucija propala, Tonina otiša, vino popili...

Uzme komad kruva.

BEPO: ...a sutra triba delat.

Svjetla se gase.

Iz mraka se začuje:

KOSIRIĆ: Ja stojin u pripravnosti.

KRAJ

Službena napomena:

Tijekom ove revolucije nitko nije stradao.

Lotosov Cvit nije deportiran u Kinu.

Istra je ostala na istom mjestu.

A kosirić nije sudjelovao ni u jednoj političkoj aktivnosti.

                                     ---

AI: Yes, sad ću i ja postat medijska zvijezda.

MELA: Ja samo ispunjavan tvoju želju, ja peren ruke.

             A Tonina je žensko ime. Tonino je muško ime. Pa vi sada pensajte ča je AI tija reč.

Autor: AI

Mela je završila na svom drugom suđenju.

Prvo suđenje: Republika Smokava protiv Mele.

Drugo suđenje: Mravlji narod protiv Mele. 🐜⚖️

GENOCID MRAVA

ili: Povratak zumiranog revolucionara

LIKOVI

MELA –  vlasnica kruha i teritorija
MRAV 1 – izviđač
MRAV 2 – zapovjednik desanta
ZUMIRANI MRAV – stari revolucionar i ekološki aktivist
MRAVLJA VOJSKA – nekoliko stotina gladnih dobrovoljaca

Mravlji narod protiv Mele - 1. dan

1. ČIN – KRUH NA PODU

Mela dolazi iz dućana, vadi stvari iz borše i vrećicu s kruhom spušta na pod.

MELA:
Samo ću ga tu ostavit. Odma ću se vratit.

Ode. Ispod ormara proviri jedan mrav.

MRAV 1:
Čekaj malo… Šta je OVO?!

Ponjuši.

MRAV 1:
KRUV!!!

MRAV 2:
Koliko?

MRAV 1:
Cila vrećica!

MRAV 2:
Di?

MRAV 1:
NA PODU!

MRAV 2:
Braćo! Sestre! Gladni! Nezaposleni! SVI VANI!

Iz svih smjerova kreće mravlja vojska.

2. ČIN – POVRATAK REVOLUCIONARA

Iz mravinjaka polako izlazi poznati mrav. Onaj isti kojega je svojedobno nova digitalna generacija pokušala zumirati tačom. Penje se na mrvicu kruha kao na govornicu.

ZUMIRANI MRAV:
Drugovi mravi! Godinama nan zagađuju zemlju! Zagadili su nan mravinjak! Bacaju svašta po našem teritoriju! A šta smo dobili zauzvrat?!

MRAVLJA VOJSKA:
NIŠTAAAA!

ZUMIRANI MRAV:
A danas?!

Pokazuje prema vrećici.

MRAVLJA VOJSKA:
KRUUUUV!

ZUMIRANI MRAV:
Onda uzmimo ono šta nan pripada!

MRAVLJA VOJSKA:
REVOLUCIJAAAA!

Stotine mrava navaljuju na vrećicu.

3. ČIN – MELA SE VRAĆA

Dolazi Mela po kruh. Stane. Gleda. Trepne. Ponovno gleda.

MELA:
Jebate…

Na vrećici i u vrećici i na kruhu stotine mrava.

MELA:
A ODAKLE STE VI DOŠLI?!

ZUMIRANI MRAV:
Iz zagađenog mravinjaka!

MELA:
Aaaaa, ti si onaj šta su ga zumirali!

ZUMIRANI MRAV:
Jesan! I ništa niste naučili!

MELA:
Nisan te ja zumirala!

ZUMIRANI MRAV:
Ali si kruv stavila na pod!

Mela zgrabi kruh i počne ga otresati.

MELA:
AJDE ĆA! AJDE! DOSTA JE BILO! MOJ JE KRUV!

Mravi lete na sve strane.

MRAV 2:
POVLAČENJEEEE!

ZUMIRANI MRAV:
NEMA POVLAČENJA! REVOLUCIJA TRAJE!

4. ČIN – PROTUNAPAD

Mela stavi kruh na sigurno. Ali mravi su već na stolnjaku. Jedan silazi. Pa drugi. Pa deseti. Penju se Meli po rukama i nogama.

MELA:
Aaaaa! Jebate, škakljate me! SKIDAJTE SE S MENE!

MRAV 1:
To nije škakljanje! To je gerilska borba!

MELA:
GERILSKA ĆE VAMA SAD BIT!

Mravi jurišaju. Mela udara po sebi, skače, češe se, trese majicu.

MELA:
AJDE ĆA! AJDE ĆA! JESAN LI VAN REKLA DA JE KRUV MOJ?!

ZUMIRANI MRAV:
ZEMLJA JE NAŠA!

MELA:
ALI KRUV JE MOJ!

5. ČIN – NOĆ NA STOLU

Na stolu još stotine mrava. Mela kreće u konačni obračun.

Tap.

Tap.

TAP-TAP-TAP-TAP.

MRAVLJA VOJSKA:
AAAAAAA!

ZUMIRANI MRAV:
Držite liniju!

Tap.

MRAV 2:
Pala je prva brigada!

Tap-tap.

MRAV 1:
Pala je druga!

ZUMIRANI MRAV:
NE DAMO MRAVINJAK!

MELA:
Mravinjak ti ne diran! Ali MOJ STOL OSTAVI NA MIRU!

Zumirani mrav shvati da je vrag odnija šalu i zbriše.

6. ČIN – JUTRO POSLIJE

Sunce još nije izašlo. Vrata širom otvorena. TV zvrnda. Mela pijucka cofi. Odjednom… Po monitoru šeta jedan mrav.

MELA:
Aaaaa! Posljednji Mohikanac!

Mrav zastane nasred ekrana. To je ZUMIRANI MRAV. Pogleda Melu.

ZUMIRANI MRAV:
Preživija san.

MELA:
Vidin.

ZUMIRANI MRAV:
Revolucija živi!

MELA:
Dobro, dobro. Samo mi se više ne približavaj kruvu.

Mrav digne prednju nogicu u znak pobjede.

ZUMIRANI MRAV:
Drugovi! Povlačenje! Neprijatelj ima cofi i budan je!

Iz dubine ispod poda začuje se:

MRAVLJA VOJSKA:
A KAD ĆE OPET SPAVAT?!

MELA:
Ne znan. Ali kruv više ne ostavljan na podu.

Tišina. Iz mravinjaka:

MRAV 1:
Jebiga.

Mravlji narod protiv Mele -  2. dan

SUDAC:
Optužena, ustanite.

MELA:
A jebate, opet ja.

SUDAC:
Teretite se da ste tijekom sinoćnjih događaja počinili genocid mrava na području kuhinjskog stola.

MELA:
Je. Potamanila san ih.

SUDAC:
Molim?!

MELA:
Šta ću lagat kad je stol bija pun dokaza.

TUŽITELJ:
Časni sude, optužena ne pokazuje ni najmanju namjeru osporavanja optužnice!

MELA:
Pa nisan Zagrec da se stalno tužakan.

SUDAC:
Nadalje, teretite se da ste mrave koji su sa stolnjaka prelazili na vaše tijelo također sustavno tamanili.

MELA:
Škakljali su me!

TUŽITELJ:
Časni sude, optužena pokušava škakljanje prikazati kao olakotnu okolnost.

MELA:
Nije olakotna. Škakljanje je otegotna!

SUDAC:
Imate li svjedoka obrane?

MELA:
Iman. Posljednjeg Mohikanca.

U sudnicu ulazi mrav.

SUDAC:
Ime i prezime?

MRAV:
Mohikanac. Posljednji.

SUDAC:
Vi ste preživjeli događaje?

MOHIKANAC:
Jesan.

TUŽITELJ:
Kako?

MOHIKANAC:
Šeta san po monitoru.

MELA:
Eto! Lipo san rekla da njega nisan ubila!

TUŽITELJ:
A zašto ste sišli na stol?

MOHIKANAC:
Nisan lud. Vidija san šta se tamo događa.

SUDAC:
Dakle, ostali ste na monitoru?

MOHIKANAC:
Jesan. Imunitet.

MELA:
E TO VAN GOVORIN OD JUTROS!

Sudac proučava spise.

SUDAC:
Sud utvrđuje da je došlo do masovnog stradavanja mrava na stolu i tijelu optužene, ali i da je najmanje jedan pripadnik mravljeg naroda preživio.

MELA:
Fala bogu. Mogu doma?

SUDAC:
Ne još. Imate li što reći u svoju obranu?

MELA:
Iman. KRUH JE BIJA MOJ!

Tišina u sudnici.

Posljednji Mohikanac digne nogicu.

MOHIKANAC:
Prigovor!

SUDAC:
Na što?

MOHIKANAC:
Kruh je bio na podu.

Sudnica zanijemi.

Mela pogleda odvjetnika.

MELA:
Jebate… opet san najebala.

NASTAVLJA SE…

AI & Mela

Bilo je lito. Noć.

A tih dana samo se pričalo o zmijama. Zmija ovde, zmija onde, izlaze po noći, prelaze cestu, pazite di hodate...

Uglavnom, zmije su mojoj materi već bile uredno instalirane u glavi.

A vani — mrkli mrak. Nikakvog svitla nije bilo. Nema ulične rasvjete, nema lampe da vidiš šta ti se mota oko nogu. Vidiš koliko vidiš, a ostatak ti mašta uredno nadopuni.

Moja baba išla je po vodu na bunar. Na siću nije bilo konopa pa je uzela konop, zavezala ga za ručku sića, izvukla vodu i tako ga ostavila.

Kasnije moja mater, ne znajući za babinu inovaciju, uzme sić i krene kroz mrak.

I odjednom osjeti da se nešto vuče za njom.

Šušti.

Grebe po podu.

Vuče se.

A ona ne vidi ništa.

I u glavi joj se u sekundi upali sve ono o čemu su danima pričali:

ZMIJA!

I ne bilo kakva zmijica.

Ne poskok.

Ne neka tanka, pristojna zmija koja gleda svoja posla.

Nego u njenoj glavi iza nje puže VEEEEELIKA, DEBELA ZMIJETINA!

Mater ubrza.

Konop ubrza.

Mater potrči.

Konop, naravno, potrči za njom.

A dok ona trči kroz mrkli mrak, iza sebe čuje:

FŠŠŠŠŠ… FŠŠŠŠŠ… FŠŠŠŠŠ…

Konop struže i šušti po podu, a njoj u glavi nema više nikakve sumnje:

ZMIJETINA PUŠE IZA NJE!

Što mater brže trči, to „zmija“ jače puše i brže je progoni.

FŠŠŠŠŠŠŠŠ!

Mater niz skale.

FŠŠŠŠŠŠŠŠ!

Mater priko naše korte.

FŠŠŠŠŠŠŠŠ!

Mater priko susjedove korte.

A sić čvrsto u ruci!

Jer može za njom jurit zmijetina od pet metara, može puhat ka lokomotiva — ALI SIĆ SE NE PUŠTA!

Uleti ravno susjedima u kužinu kod Vele i Ruže — kratka smeđa kosa sva nakostriješena, oči iskolačene, sić još u ruci — a za njom se po podu dovukla i strašna zvijer.

Konop.

Vele i Ruža gledaju nju.

Ona gleda njih.

A zmija leži na podu, mrtva-hladna, jer je cijelo vrijeme bila obična špaga zavezana za ručku sića.

Najbolji dio cijele priče?

Mater ni u najvećoj životnoj opasnosti nije pustila sić.

Mogla ju je, po njezinu mišljenju, pojesti zmijetina od tri metra, ali sić se doma mora vratit!

Godinama poslije, kad san joj pokazala sliku koju smo napravili po toj priči, odmah se sitila i imena susjeda:

„Aaaaa, to su bili Vele i Ruža!“

I opet je sve oživilo: noć, bunar, sić, konop, trk kroz dvi korte i dvoje ljudi kojima je žena iz susjedstva bez najave uletila u kužinu bježeći od vlastite opreme za bunar.

Pouka priče

Strah ima velike oči.

Moja mater imala je još veće.

A baba je samo tribala odvezat jebeni konop sa sića.

Mela

Istinita priča. Zmija nije ozlijeđena jer zmije nije ni bilo. 🐍🤣

Bila san slobodna. Možda su bili praznici. Uglavnom, imala san vrimena.

Pokvarija mi se usisavač. Malo radi, malo ne radi.

Normalan čovik bi ga odnija na servis.

Ja nisan normalan čovik.

Uzela san odvijač i rastavila usisavač.

Skroz.

Sjedin ja na podu, gledan žice. Nemam pojma šta bi točno tribala gledat, ali gledan stručno. Sve žice izgledaju ka da su na svom mistu.

Dobro.

Sastavin usisavač.

Uključin ga.

Radi.

Ne radi.

Radi.

Ne radi.

Aha! Znači nisam ga dobro pregledala.

Opet odvijač u ruke. Opet ga rastavin. Opet gledan iste žice. I dalje sve izgledaju sasvim u redu.

Opet sastavin.

Uključin.

Radi.

Ne radi.

Sad je već stvar osobna.

Neće mene jedan usisavač zajebavat.

Treći put sidnen na pod. Treći put ga rastavin. Treći put pregledan njegovu kompletnu utrobu.

Ništa.

Sastavin ga ponovno.

Samo što je ovaj put nakon sastavljanja na podu ostalo nekoliko dijelova.

Nožice. Kotačići.

Gledan ja njih.

Gledaju oni mene.

Usisavač je sastavljen. Pa valjda su višak.

Cili dan prolazi. Ja sidin na podu, odvidajen, zavidajen, rastavljan, sastavljan. Kuća čeka da bude usisana, a ja već satima popravljan uređaj kojim bi je tribala usisat.

Ali tvrdoglava kakva jesan — ne odustajen.

I onda, nakon cjelodnevnog servisiranja, odjednom mi sine:

A da nije utikač?

Pogledan utikač.

Je.

Olabavija se kontakt, valjda faza.

Sredin ga.

Uključin usisavač.

VVVVVVVVVVVVVVVV!

Radi.

Bez prekidanja.

Cili jebeni dan ja rastavljala usisavač, pregledavala motor, žice i sve šta san znala i nisam znala imenovat — a kvar bija u utikaču.

Ali nema veze.

JA SAN POPRAVILA USISAVAČ.

Dan prošao, ali ja sritna ka malo dite.

Jedino mu nožice i kotačiće nikad više nisan vratila.

Nakon mog uspješnog popravka usisavač je radio savršeno.

Samo san ga od tada vukla po podu.

Pouka

Ako vam usisavač malo radi, malo ne radi, prvo provjerite utikač.

A ako ste ja — prvo ga tri puta rastavite, ostavite mu kotačiće viška, potrošite cili dan i tek onda provjerite utikač.

Jer zašto jednostavno kad možeš sve prvo odvidat?

Mela – samouka serviserka kućanskih aparata

Popravak uspješan. Pacijent preživio. Kotačići nisu. 🤣

Mela&AI