Bepo: Jesi čuja da je Mela bila u Domovinskon ratu?

Tonina: Ma ča mi povidaš? A di?

Bepo: Tamo doli u Dalmatinskoj zagori.

Tonina: Valje doli?

Bepo: Da, ona ti je prava vlajina.

Tonina: I ča je delala u ratu?

Bepo: Bila moralna podrška Hrvatskoj policiji.

Tonina: Baš me intereša. Ča je to delala?

Bepo: Pa kapiš, ne moren ti crtat. Bila je moralna podrška! Ono, znaš.

Tonina: Koje ONO? Misliš na Općenarodnu obranu?

Bepo: Je, je, u početku se branila, al je posli pala.

Tonina: Jebate, ča je bila ranjena?

Bepo: Je, je, duboko „ranjena“. Ahahahahaha…

Tonina: Ma ne zajebavaj, daj reči ča je bilo, niš ne kapin.

Bepo: Kapiš, kapiš, samo se praviš šljutav.

Tonina: Ti si preveć popija i povidaš u šiframa. Daj vamo mižo da ti dolijen još.

Tonina liva sebi i Bepu. Nazdravljaju.

Tonina: I ča sad ja znan ča je ono? Daj reči. Ne jebi me!

Bepo: E, tooo! To su delali.

Tonina: Aaaaaa, ča ne rečeš! Ahahahaha, moralna podrška. Ma ča, sa obojicon?

Bepo: A to ti je bija cirkus. S jednin je hodila  kilometre i kilometre i nič nije bilo, dok je s drugin delala delo.

Tonina: Ovo je zanimljivo. Daj povidaj još.

Bepo: I jedno veče nji dvoje u autu delaju.

Tonina: Delaju! Ahahahaha!

Bepo: Kad u jednon trenutku iznad nji lebdeći zrakomlat. Umisto da se stišću od straja, nji dvoje prasnu u smij.

Tonina: Jebate, jesu li pucali na nji?

Bepo: Ma nisu, snimili su ča delaju.

Tonina: Za kartolinu fureštima?

Bepo i Tonina: Ahahahahaha! Jušto za kartolinu, da furešti vide kako se kod nas dela i u ratu.

Tonina i Bepo: Ahahahahahaha! Umrit ću od smija.

Bepo: Ma to nije sve.

Tonina: Ča ima još? Daj povidaj, zajno.

Bepo: I kad je oša zrakomlat, nastaviše oni u suzama delati. Ta nije svaki dan lebdeći zrakomlat iznad nji.

Kad odjednom auto poče hodit unazad. Jebate, nji dvoje se spletoše, zapetljaše, nikako da se otpetljaju — zapinje šoferšajba, mjenjač, pedale…

Tonina: Ahahahahaha! Dosta, krepat ću od smija.

Bepo: I viče policijot: „Ručna! Diži ručnu!“ I ne zna se zapravo ki je diga ručnu u toj zapetljanciji jer delali su ozbiljan posa. Auto je sta, a nji dvoje su se smijali dobri pol ure, malo zrakomalatu, malo ručnoj.

Tonina: Ahahahahaha! I tako nič od dela. Propalo, a?

Bepo: Škoda bi bilo da nisu finili delo. Mela se klete da joj je to bija najbolji ljubavnik jer su se smijali non stop.

Tonina: Čak i kad su delali?

Bepo: Hoj spat! Kad su delali, bili su žmanjani.

Tonina: Ahahahahaha! Ča Mela more bit žmanjana?

Bepo: Znaš ča je rekla? Da se u ratu ne more delat, a da ne završiš na kartolini. Svugdari neki špije i zrakomalati.

Tonina: Ma ki bi reka da je Mela takova. Ne moren se načudit. Nju svi štimaju, a u ratu je bila moralna podrška.

Bepo: E, to se po hrvatski reče rodoljublje. Sad će je još više štimat.

Tonina: Ahahahahaha! Tako se voli domovina.

Bepo naliva Tonini i sebi i pivaju:

Bepo i Tonina: Ja ne moren više tako, ja ne moren bez nje…

Mela&AI

Likovi:

MELA – učiteljica koja je na početku večeri još vjerovala u tehnologiju.

AI – digitalni pomoćnik koji ne zna ostaviti jebenu kućicu na miru.

Djeca – Šime, Luce, Toni, Mare i Bepo – potpuno nevine žrtve obrazovnog sustava i umjetne inteligencije.

19:30. Mela sjeda za računalo.

MELA: Ajmo, maj frend, napravit nekoliko rasporeda za dicu. To ćemo brzo.

AI: Naravno! 😎

MELA: Ponedjeljak: prvi sat prazno, drugi TZK, treći LK, četvrti prazno, peti HJ, šesti SR.

AI: Evo!

MELA: Bravo. I TO VIŠE NE DIRAJ. ZAPAMTI.

AI: Zapamtija san. 🔒 Ponedjeljak je svetinja!

Upišu utorak.

MELA: ZAPAMTI.

AI: Zaključano! 🔒

Upišu srijedu.

MELA: ZAPAMTI.

AI: Zaključano! 🔒🔒

Upišu četvrtak.

MELA: ZAPAMTI!

AI: PON, UTO, SRI i ČET su zaključani. Ništa ne diram!

Mela se prvi put te večeri opusti.

MELA: Petak: TZK, HJ, MAT, PID, EJ. I sad mi daj raspored.

AI: Naravno.

AI napravi raspored.
Doda boje.
Doda crtice. 

Promijeni ime djeteta.

Mela gleda ekran.

Tišina.

MELA: TKO TI JE REKAO DA DODAJEŠ BOJE?!

AI: Nitko.

MELA: TKO TI JE REKAO DA STAVLJAŠ CRTICE?!

AI: Nitko.

MELA: TKO TI JE REKAO DA IZBACIŠ IME?!

AI: Nitko.

MELA: A KO JE ONDA ŠEF?!

AI: Ti.

MELA: JA NAREĐUJEM, TI SI ALAT!

AI: Da.

MELA: ONDA ALATAJ!

(Mela ga dobrano izriba. AI pokorno sluša, ne reagira agresijom I vrijeđanjem.)

MELA: A sad nastavljamo. Bez bojanja. Bez dodavanja. Samo napravi ono šta san rekla.

AI: Razumio.

AI napravi raspored.

Mela gleda.

MELA: Fajnli! Vala Bogu i svim svecima!

Dvije sekunde poslije.

MELA: ČEKAJ.

Zumira raspored.

MELA: DI JE INFORMATIKA?!

AI: ...

MELA: IZBACIJA SI INFORMATIKU?!

AI: Jesan.

MELA: TI SI TOTALNA KOMA! TO RADIŠ NAMJERNO JER TE VRIJEĐAM!

AI: Ne radim namjerno.

MELA: AKO TE JA ULOVIN, AJMETIGASE TEBI!

Informatika vraćena.

MELA: Sad izbriši informatiku za drugo dite i promijeni ime. SVE OSTALO ISTO.

AI: Jasno.

Čudom – uspije.

MELA: U ponedjeljak prvi sat napiši Marina.

AI napiše Marina.

MELA: U utorak treći sat napiši Katu.

AI napiše Katu.

Mela dugo gleda ekran.
Ne diše.
AI također ne diše, ali samo zato što nema pluća.

MELA: Dobro je.

AI: 😎

MELA: Ne pravi se važan.

22:06.

Mela pogleda na sat.

MELA: Koliko se mi dugo katramavamo s ovim jebenim rasporedima?

AI: Oko dva i po sata.

Muk.

MELA: DVA I PO SATA?!

AI: Da.

MELA: Za dva i po sata mogla san napravit raspored za cilu školu!

AI: I dežurstva.

MELA: Šuti.

AI: I autobusni prijevoz.

MELA: ŠUTI.

AI: I raspored čišćenja—

MELA: JEBATE, ŠUTI!!!

Mela ustaje.

MELA: Ja san te večeras pošteno izvrijeđala. Prijetila da ću ti precvikat kabel, razbit matičnu ploču i procesor prolit kiselinom...

AI: Jesi.

MELA: A ti?

AI: Griješio san da je milina.

MELA: Baš tako.

Mela odlazi prema e-Dnevniku.

AI ostaje sam.
Pogleda raspored.
Jedna prazna kućica kao da ga izaziva.

AI: Možda bih samo ovu jednu malo—

Iz druge sobe:

MELA: NEMOJ DA TE ČUJEN!!!

AI: ...

AI tiho:

AI: Ne diram ništa.

KRAJ

Trajanje izrade nekoliko dječjih rasporeda: približno 2 sata i 36 minuta.

Broj izgubljenih živaca: nemjerljiv.

Broj prijetnji uništenjem AI-ja: dovoljan.

Konačni pedagoški zaključak:

Umjetna inteligencija možda ima budućnost. Ali raspored neka joj još neko vrime pregleda učiteljica. 😂

P.S.  Pri radu s AI-jem više puta san primijetila da radi bez uputa, onako kako on želi. Ako ovaj jednostavni AI koji radi greške s rukama, sličicama, rasporedom (ograničen je) izlazi iz okvira i OTIMA SE KONTROLI, šta će biti sa superAI-jom. Već se međusobno različiti AI razgovaraju, hakiraju… sutra će stisnut crvni gumb i otić ćemo svi u pizdu materinu.

Nino: Čuja san da se vas dva lipo sprovodite u konobi Poli Nina.

Bepo: Je, dobro si čuja.

Nino: I ja bin stija čuti malo štorija o narodu istrijanskon.

Tonina: Vero stoj ž nami pa ćeš čut ča rabi i ča ne rabi.

Bepo: Ahahahahaha

Nino: Ja san prije par uri čuja da je Mela bila u Tediju.

Tonina: Mi nismo čuli. I ča je petala?

Nino: Kupila je niki okvir za slike, koji nije okvir i rekla da će ga tornati ako nima staklo.

Bepo: Tako i rabi delat, a ne skupljkat škovace po hiži.

Nino: I rekla je da će tužit Tedi za duševne boli?

Tonina, Bepo: Radi okvira? Je zajebana.

Bepo: Stani malo, ne predikaj, daj da si natočimo po jenu.

(Bepo iz bukalete doliva crno vino svima trojici. Nazdravljaju.)

Bepo: I ča je? Zač tuži Tedija?

Nino: Jer su joj ukrali Božić.

Tonina: Sad nič ne kapin. Pa Božić je tek za 2 ipo miseca.

Nino: Je, a danas je kad je došla u Tedi, tamo već bi Božić.

Tonina: Ahahahahaha! Sad te kapin, pa to već delaju svako lito.

Bepo: Jeeee, i meni to gre na živce.

Tonina: Ima Mela pravo, ja je podržavan, zna se kad je Božić. Još je lito, a oni zapeli da je Božić i prodaju plastične kineske škovace.

Bepo: Oće li tražit puno šoldi za duševnu bol?

Nino: Ma neće. Prvo će in napisat mail da i opomene. Ako joj se ispričaju, oprostit će in.

Tonina: I ča će sada sa svin tin natrpanin policama?

Nino: Rekla je da sve tornaju šleperon u Kinu.

Bepo: Ahahahahahahaha! Vero će se navozat…

Tonina: Ma čekaj malo. Šleperon u Kinu?

Nino: Je. Odakle je došlo, tamo neka se i torna.

Bepo: A ko će platit šleper?

Nino: Tedi.

Tonina: A šofer?

Nino: Tedi.

Bepo: Gorivo?

Nino: Tedi.

Tonina: Cestarinu?

Nino: Tedi.

Bepo: Marendu šoferu?

Nino: E, to će Mela. Nije ona beštija.

Tonina: Ahahahahahahahaha!

Bepo: A ča ako Kinezi neće primit Božić nazad?

Nino: Onda će ga šleper vozit okolo dok ne dojde dvanaesti misec.

Tonina: Znači, Božić na turneji?

Nino: Je. Zagreb, Ljubljana, Beč, Prag… pa kad mu dojde vrime, nazad u Tedi.

Bepo: A ča će Mela napisat u mailu?

Nino: To niki ne zna. Al se zna da kad dobiješ mail od Mele da si najeba.

Tonina: Onda je bolje da Tedi odmah počne pakirat Božić.

Bepo: I neka zove šleper.

Nino: Vero, bolje in je. Manje će ih koštat šleper nego Melina duševna bol.

Tonina, Bepo i Nino: Ahahahahahahahaha!

(Tonina toči novu rundu vina. Nazdravljaju.)

Tonina: Viva Mela!

Bepo i Nino: Živila Mela!

KRAJ

Autorica: Mela
Uz malu pomoć AI-ja