Moralna podrška Hrvatskoj policiji
Bepo: Jesi čuja da je Mela bila u Domovinskon ratu?
Tonina: Ma ča mi povidaš? A di?
Bepo: Tamo doli u Dalmatinskoj zagori.
Tonina: Valje doli?
Bepo: Da, ona ti je prava vlajina.
Tonina: I ča je delala u ratu?
Bepo: Bila moralna podrška Hrvatskoj policiji.
Tonina: Baš me intereša. Ča je to delala?
Bepo: Pa kapiš, ne moren ti crtat. Bila je moralna podrška! Ono, znaš.
Tonina: Koje ONO? Misliš na Općenarodnu obranu?
Bepo: Je, je, u početku se branila, al je posli pala.
Tonina: Jebate, ča je bila ranjena?
Bepo: Je, je, duboko „ranjena“. Ahahahahaha…
Tonina: Ma ne zajebavaj, daj reči ča je bilo, niš ne kapin.
Bepo: Kapiš, kapiš, samo se praviš šljutav.
Tonina: Ti si preveć popija i povidaš u šiframa. Daj vamo mižo da ti dolijen još.
Tonina liva sebi i Bepu. Nazdravljaju.
Tonina: I ča sad ja znan ča je ono? Daj reči. Ne jebi me!
Bepo: E, tooo! To su delali.
Tonina: Aaaaaa, ča ne rečeš! Ahahahaha, moralna podrška. Ma ča, sa obojicon?
Bepo: A to ti je bija cirkus. S jednin je hodila kilometre i kilometre i nič nije bilo, dok je s drugin delala delo.
Tonina: Ovo je zanimljivo. Daj povidaj još.
Bepo: I jedno veče nji dvoje u autu delaju.
Tonina: Delaju! Ahahahaha!
Bepo: Kad u jednon trenutku iznad nji lebdeći zrakomlat. Umisto da se stišću od straja, nji dvoje prasnu u smij.
Tonina: Jebate, jesu li pucali na nji?
Bepo: Ma nisu, snimili su ča delaju.
Tonina: Za kartolinu fureštima?
Bepo i Tonina: Ahahahahaha! Jušto za kartolinu, da furešti vide kako se kod nas dela i u ratu.
Tonina i Bepo: Ahahahahahaha! Umrit ću od smija.
Bepo: Ma to nije sve.
Tonina: Ča ima još? Daj povidaj, zajno.
Bepo: I kad je oša zrakomlat, nastaviše oni u suzama delati. Ta nije svaki dan lebdeći zrakomlat iznad nji.
Kad odjednom auto poče hodit unazad. Jebate, nji dvoje se spletoše, zapetljaše, nikako da se otpetljaju — zapinje šoferšajba, mjenjač, pedale…
Tonina: Ahahahahaha! Dosta, krepat ću od smija.
Bepo: I viče policijot: „Ručna! Diži ručnu!“ I ne zna se zapravo ki je diga ručnu u toj zapetljanciji jer delali su ozbiljan posa. Auto je sta, a nji dvoje su se smijali dobri pol ure, malo zrakomalatu, malo ručnoj.
Tonina: Ahahahahaha! I tako nič od dela. Propalo, a?
Bepo: Škoda bi bilo da nisu finili delo. Mela se klete da joj je to bija najbolji ljubavnik jer su se smijali non stop.
Tonina: Čak i kad su delali?
Bepo: Hoj spat! Kad su delali, bili su žmanjani.
Tonina: Ahahahahaha! Ča Mela more bit žmanjana?
Bepo: Znaš ča je rekla? Da se u ratu ne more delat, a da ne završiš na kartolini. Svugdari neki špije i zrakomalati.
Tonina: Ma ki bi reka da je Mela takova. Ne moren se načudit. Nju svi štimaju, a u ratu je bila moralna podrška.
Bepo: E, to se po hrvatski reče rodoljublje. Sad će je još više štimat.
Tonina: Ahahahahaha! Tako se voli domovina.
Bepo naliva Tonini i sebi i pivaju:
Bepo i Tonina: Ja ne moren više tako, ja ne moren bez nje…
Mela&AI
Komentari:
Za komentiranje je potrebna registracija.