Apsurd...The Beginning - Part One
Prolog
Apsurd mi je nekak još i apstrakcija. Nekada davno na studiju imal sam Statistiku.
I maltretira mene stara profačica i maltretira i velim joj:
-nemrem ja to naučiti Profesorice, to je za mene puno meni apstraktnih pojmova.
-Kolega, studirate, vi ste intelektualac. Apstraktno razmišljanje vas čini intelektualcem.
Ma pak sam gluposti sanjal. Kaos u glavi i kaj je najveća fora, nikaj se ne sjećam.
Pada mi na pamet onaj antologijski vic o susretu dvaju psihijatara.
-Dobar dan kolega! Vidim da ste dobro. Recite mi kako sam ja?
Pri raznim susretima pomislim: "Joooj, da mi je biti u tvojoj glavi na 5 min., da vidim kak ti je:"
Nonsens mi je pitati sebe, kad si jesam u svojoj glavi, butjebiga kaos! Niš ne znam!
Da dobim na LOTU, jebo me patak, ak si ne bi platil nekoga psihologa da mi
protumači taj moj veliki pištolj i mali pimpek.
Daniil Harms
Kak ja dođem do tih knjiga pojma nemam. Valjda neki metafizički magnetizam,
kreacionizam iz svemira, ovaj neki elektricitet pred današnju najavljenu oluju,
ili jednostavno blesavoća? Vragsigaznal!
A nedavno sam ga prelistaval i prvo kaj mi je opalo na pamet
(bolje i to nego čekić sa stalaže).
Pisao je kratke tekstove koji krenu potpuno normalno, a onda odjednom skrenu u nešto hladno,
smiješno i potpuno besmisleno — baš zato djeluju tako jako.
Harms je jednom napisao i: „Stihove treba pisati tako da se — ako se pjesma baci kroz prozor — staklo razbije.”
Kratka apsurdna proza:
Naslov je Falling Old Women — kod nas se prevodi kao:
„Padajuće starice”
„Starice koje ispadaju kroz prozor”
ponekad i „Babe koje padaju”
"Jedna baba se od prevelike znatiželje nagnula kroz prozor, ispala i razbila se.
Druga se nagnula da vidi prvu — pa ispala.
Onda treća. Pa četvrta. Pa peta.
Kad je ispala i šesta baba, dosadilo mi je to gledati pa sam otišao na tržnicu,
gdje su, kažu, jednom slijepcu poklonili pleteni šal."
To je baš Harms: nema pouke, nema tragedije, nema psihologije — samo hladna logika apsurda.
Kao da se autor namjerno ponaša kao da je potpuno normalno da ljudi ispadaju kroz prozor,
a jedino zanimljivo postane… šal za slijepca."
Zato ga ljudi vole ili ne podnose — između toga skoro nema.
Kao Korijander...ljudi često kažu: ili ga obožavaš ili ti je kao sapun.
Treće nema!!!
Zanimljivo — iako je tekst postao gotovo kultan, nije dio nekog velikog romana
nego jedna od Harmsovih kratkih apsurdnih minijatura iz kasnog razdoblja.
Tu počinju fleševi u glavi...
William Faulkner - "The Sound and the Fury"
„Krik i bijes”
Malo uplašen tu se sjetim Chat GPT-a, rekoh,
idem se malo porazgovarati sa njime, da mi on da neku psihoanalizu.
Pišem o Harmsu i njegovom apsurdu i sad mi Faulkner fleša u glavi???
Spomenem mu duševne boli i veli on meni:
Dobra ti je bila intuicija s Faulknerom. Harms je kao da uzmeš roman od 400 stranica
i samelješ ga u pola kartice teksta.
Tražim ga da mi roman generira u jednu fotku. Faulkner je toliko zajeban lik,
da ovaj u 5 pokušaja nemre generirati fotku. Sam da vidite koliko je težak.
"Tvoja ideja za „Krik i bijes” je i dalje izvediva. Samo je ovaj put servis bio sporiji nego inače."
Napokon!!!
Ponovo fleš...gle sat, samo kaj se ne topi kao kod Salvadora Dalija!
Velim mu: Jel možeš generirati fotku pojma "Apsurd"
Jebate kak se sve veže jedno na drugo. Kanta ko da mi je u glavi i slika redom.
Dali i moš' ga jebat!
A da — sad si dotaknuo nešto zanimljivo.
Ono što sam nacrtao gore zapravo je dosta otišlo prema dalijevskom osjećaju 😄
Salvador Dalí bi apsurd često prikazao tako da svijet ostane tehnički realan, ali pravila postanu kriva.
Sat se topi. Ladice izlaze iz tijela. Slon hoda na nogama kao štule.
Ali tu je jedna razlika:
Dalí → san, podsvijest, simboli, erotika, vrijeme koje curi
Harms → administrativni apsurd, hladna činjenica, „dobro… baba je ispala, idemo dalje”
Albert Camus → čovjek traži smisao, svijet šuti
René Magritte → sve izgleda normalno, ali nije
Meni za čisti apsurd možda još jače od Dalíja radi jedna zamišljena scena:
Čovjek stoji ispred vrata.
Na vratima piše: IZLAZ.
Otvori ih.
Iza vrata — ista prostorija.
Na drugom kraju opet ista vrata.
I tako unedogled.
To je onaj osjećaj: logika postoji… ali ne vodi nikamo.
A Harms bi dodao još jednu rečenicu:
Treći dan čovjek je odustao i otišao kupiti krumpir.
Idem i ja kupiti si Normabela.
To be continued soon
Komentari:
Za komentiranje je potrebna registracija.
